ТРЕНУТАК
У двадесет четири сата
једног савим обичног дана
деси се тренутак
од којег ти застане дах
и онда траје…
па ти се чини
да је премало
сунца,
ваздуха
и боја на небу
да све то осликаш у души
и задржиш за спомен
на тренутак
у једном обичном дану,
кад можда ниси у стању
да сву ту буру осећања
примиш и задржиш,
па ти се она расплину
у неком закаснелом покрету руке,
збуњеном погледу
и времену што прође у неповрат
*
Leave a Reply