УКОПАНА У ВРЕМЕНУ И ПРОСТОРУ
*
Укопах се у времену и простору
До чланака у живом песку
Који прети.
Не дозивам,
Не тражим руку
Да ме помери
Укопану.
Не желим питања
Не дајем одговоре.
Нечујно вичем,
Исповедам
Своју бол,
Оправдавам
Своју непомераност.
Копам по души
Испирам мозак
Можда ми неки талог
Наговести
Зашто
Ја овако
Укопана стојим
у стрепњи од живог песка.
Можда ми ипак
Треба једна реч,
Један осмех
Једна рука…
Не, не заваравај се
Не тражим твоје руке,
Касно је за твоје осмехе
Они се замрзоше
Још у пустињи,
Не питај како…
Треба ми нешто сигурно,
Исконско.
Треба ми утеха
Истинска вера
У наду која,
Кажу,
Умире последња …
Треба ми…
А ћутим…
Не дозивам…
Само стојим укопана
У простору и времену
И чекам …
Leave a Reply