ВАРЉИВО СРЦЕ...
*
Заволех те..
ни сама не знам када
Дал’ то беше осмех, глас
или само нада?
Не сећам се мило
кад први пут рекох да те волим
Јер, само усне твоје слушам
твој глас и оне слатке лажи које говорио си мени
Тек, ево пробудих се из бунила у који закопах себе
Ни тебе, ни мене, истине ни лажи,
само глас у ушима титра и питање
кад те пре заволех у себи?
Тако нестварног, лажљивог, а опет.. само мог?
Leave a Reply