V Á R O S O M…
Évszázados falak között sétálok,
Évtizedeimet cipelve vállamon.
Vénülő, vaksi szemeimmel
Valahogy ma jobban látom
Gyönyörű városom.
A seccesiós központba valaha
Szórakozni, ma a látványtól
Lelkem gyógyitani járok.
Mindig valami új – régi dolgot látok…
Az ember csak a széptől ékes,
Lelkendezve lesem ki mások szeméből a szépet.
Felfedeznek egy – egy szép részletet,
Gyönyörködve néznek egy épületet.
A már messze híres városházát,
Részleteiben rejlő könyvtárunk báját,
A tiszteletet parancsoló zsinagógát,
Különböző stilusu templomokat,
Tereket, emlékműveket, parkokat,
A titokzatos – ránknézve
Bölcsen elnéző – palotákat,
A frissitő és mindenkit eragadó,
Stilusos szökőkutakat.
Az utobbi időben térdre rogyott szinházat,
Aminek híres oszlopai
Szemrehányóan hunyorognak,
Mi meg bizakodva lessük,
Életet ismét mikor lehelnek beléjük?
E gyönyörű várost bábeli nép lakja,
Mintegy – bekeretezve téged drága Szabadka. –
Kivánjuk neked, épüljél, szépüljél
Mindannyiónk örömére
Marajd Subotica – Szabadka, örökké.
МОЈ ГРАД….
Шетам под столетним зидинама
Носећ десетлећа на раменима.
Остарелим очима, уочавам боље
Лепоте овога града.
У сецесијски центар, некада,
Одлазила сам забаве ради;
Данас у њем лечим душу,
дивећ се старим а опет, и изнова, новим моментима…
Кажу да се на човеку одражава виђена лепота,
и ја с одушевљењем посматрам разне генерације,
како упијају погледом лепе грађевине,
примећују прекрасне детаље,
Чувену градску кућу,
детаљима богату библиотеку,
поштовања заслужну синагогу,
цркве разних стилова,
тргове, споменике, паркове,
тајанствене палате,
који нас посматрају с висина, недодирљиве…
Величанствено позориште,
од недавна клекло на колена,
а чувени стубови,
оптужујући опомињу
на нека лепша, цивилизованија времена,
док се сви надамо
да ће некада поново оживети?!
Мој диван град заокружује
од вајкада,
као најлепши украс,
људство шаролико,
језици разни,
-народ вавилонски,
који поручују: Граде мој!
челичи се, улепшавај,
али задржи културу и дух свој,
и остај нам заувек,
заштитник наш!
Leave a Reply