ВРАТА ПАКЛА
Отворила се паклена врата
убија се свакога сата
умире свакога трена
нестаје живот ко сена.
Ратови воде се свуда
подивљала је неман луда
у халапљивим срцима људи
бездушна звер се буди.
Откуцавају раздора часи
кандило мира се гаси
пирује крвник у муци
у грудима побеснели вуци.
Не чује ала, не мари
што умиру болесни, стари
деца у страху и боли
већ сипа на рану још соли.
Ал ратови једном ће проћи
престаће крваве ноћи
обећано свануће сунце
васкрснуће херојско срце.
Оживеће тела и кости
нестаће смрти, жалости
крвиници остаће сами
јер тама припада тами.
(Сретен Станчевић)
Leave a Reply