Загрли ме – Наталија Јанић

ЗАГРЛИ МЕ

Загрли ме јаче

кад пролеће у мени рашири крила,

кад ми постане тесно у сопственој кожи,

кад широм отварам срцу врата

па би могли и непозвани ући.

Загрли ме јаче но у снежној олуји

кад се срце стеже,

кад ме топлота твоја веже

и јаче, но кад по нама пљуште летње кише

– загрли ме и

љуби више,

јер ће немири моји да полете

и заборављених погледа да се сете

као сваког пролећа,

кад ми снага набуја, крене,

па ми дланови чезну

за додиром младе траве.

Зато –

загрли ме јако,

јаче,

да бих остала ту –

јер вуку ме даљине

и тако ми се плаче …